Dražen Dalipagić - Praja
Piše: Dejan Gadzic  Dražen Dalipagić je košarkaš koji je dominirao košarkaškim terenima tokom kasnih 70-ih i ranih 80-ih godina prošlog veka. Poznat po nadimku Praja, nastupao je za reprezentaciju Jugoslavije 243 puta i osvajao medalje na evropskim i svetskim šampionatima, kao i na Olimpijskim igrama. Jedan je od najodlikovanijih jugoslovenskih sportista. Tri puta je bio biran za najboljeg igrača Evrope (1977, 1978, 1980). Bio je najbolji igrač Svetskog prvenstva u Manili (1978). Verovatno najveća priznanja za ono što je učinio za svetsku košarku predstavlja članstvo u obe košarkaške kuće slavnih. U američki “The Naismith Memorial Basketball Hall of Fame” Dalipagić je izabran 2004, a na svečanosti je proglašen planetarnim svetskim velikanom. Par godina kasnije (2007) postao je i stanovnik “FIBA Hall of Fame”. Osim sportskih, nosilac je i brojnih društvenih priznanja i nagrada. Nemoguće ih se svih setiti, ali neke od tih su Prvomajska, Oktobarska, Sedmojulska, Orden Nemanje drugog stepena… Ima status zaslužnog sportiste u Srbiji. Kao igrač je harao na parketu i bio skoro nezaustavljiv. Ispisao je istoriju i zauvek će pripadati grupi najefikasnijh evropskih poentera, i sve to uglavnom u doba kada nije bilo trojki (uvedene su od strane FIBA tek 1984). Prvi je evropski igrač kome je ponuđeno da igra u NBA (Boston) i to u vreme kada je ta liga bila zatvorena za strance. Apsolutno je najbolji strelac Partizana sa prosekom od 33,7 poena po utakmici. U italijanskoj ligi će verovatno večno držati rekorde: postizao je 50 i više poena na 15 utakmica, a jednom čak 70 poena dok je igrao za Veneciju. Neverovatan talenat, savršene fizičke predispozije, posvećenost košarci i ogroman rad su ga doveli do svih njegovih dostignuća. Praja o sebi kaže: “Ja sam bio igrač za kojeg su govorili da mi je snaga i šut glavno oružje. Ali, danas je snaga ubila košarku. S tim da sam siguran kako bi i u današnjoj košarci šuteri kao što su bili Dragan Kićanović, prerano preminuli Mirza Delibašić, Damir Šolman ili ja postizali po tridesetak koševa. Pa neka se igra granitna obrana, neka se šuterima "ne da disati". Oni danas ostaju sami na šutu i često promašuju. A mi smo promašivali vrlo retko. Zato, jer smo trenirali šut do besvesti.” Kad bi se završio redovan trening, on je ostajao da odšutira još svojih 500 komada. Kao klinac sam mu se divio. Malo je reći da mi je bio uzor. Verovatno bi bolja reč bila obožavanje. Tada nije bilo toliko statistika na ekranu tokom prenosa mečeva i sećam se da sam ja vodio svoju statistiku. To je uključivalo i pozicije odakle je šutirao. Imao sam i pokušaj da beležim njegovo kretanje po terenu. Sanjao sam da bar malo, malkice moja klinačka košarka liči na njegovu. Oduševljavala me je, naravno, preciznost, ali ne sama po sebi, već i brzina šuta. I najmanje oklevanje odbrane je kažnjavao. Fantastičan odraz pri šutu i šut preko igrača je u dobrom delu ono što ga je izdvajalo. I naravno, iznad svega, odnos prema igri. Zanimljivosti• Prajin sportski početak je interesantan. Počeo je kao i svi klinci sa fudbalom u Veležu u rodnom Mostaru. Igrao je centarhalfa. Tu je i dobio nadimak koji i danas nosi - Praja. Iz fudbala je otišao u rukomet, a tek sa osamnaest godina je na nagovor starijeg brata počeo sa košarkom u Mostarskoj Lokomotivi. Samo dve godine kasnije je zaigrao u Partizanu (1971), a već 1973. Bio okićen svojom prvom medaljom na EP u Španiji. • Prelazak u Partizan (1971) je mogao i drugačije da se završi jer je i Jugoplastika bila izuzetno zainteresovana, a zbog blizine Mostaru je imala ozbiljne prednosti, a Partizan je baš tada ispao u drugu ligu. Međutim, Partizan je bio mnogo preduzimljiviji i konkretniji i iste godine kad je ispao, uspeo je da se vrati u prvu ligu (prvenstvo druge lige igrano je leti, pa su kao prvoplasirani ponovo bili prvoligaši na jesen). • Dalipagić je jedini igrač koji ima zlatne, srebrne i bronzane medalje i sa olimpijada i sa svetskih prvenstava. Takođe, mislim i da je jedini koji je osvajao medalje na 4 Svetska prvenstva.  • Na sajtu euroleague.net su svojevremeno pokušali da ga opišu mlađim generacijama sa otprilike ovakvim rečima: …“da bi ste razumeli kakav je on igrač bio, pokušajte da zamislite sledeću kombinaciju: šuter poput Peđe Stojakovića, eksplozivnost Andresa Nocionia, skočnost Felipe Reyesa i brzina Sarunasa Marculionisa… Dakle, sve to, pa je verovatno bio i bolji od te kombinacije!” • Praja o NBA: “U to moje zlatno doba zvali su me u NBA ligu. Bio sam u Boston Celticsima i u tom kampu sam bio ubedljivo najbolji igrač. Slavni Red Auerbach se oduševio, izjavio je: On ima fantastičan postotak šuta, a zakucava pored svih američkih centara!”. Praja je odustao jer su tada NBA i FIBA bile nespojive. Nastup u NBA bi mu tada trajno uskratio pravo da igra za reprezentaciju. • Na zalasku karijere je pristao da kao veteran nastupa za reprezentaciju koju je tada vodio Krešimir Ćosić na Svetskom prvenstvu 1986. u Španiji. Repka je bila nabijena talentom mladih igrača kojima je Ćosić hrabro pružao priliku i verovatno je tim svojim potezom obeležio nadolazeće godine uspeha jugoslovenske košarke, kao i brojne karijere tih mladih generacija. Pričalo se da je Praja odbio da uđe u igru protiv tadašnjeg SSSR jer je do tada tokom cele utakmice ušao samo jednom da bi izveo slobodna bacanja umesto povređenog Sunare. Naravno priča je netačna. Kako Praja kaže: “Ne, Ćosi nikad ne bih mogao ništa odbiti. Previše sam ga voleo... Krešimir Ćosić je bio najbolji svih vremena, čisti genij. Neće se takav više nikada roditi. Nije bilo važno hoće li zabiti ili dodati. Sa loptom je sve znao i sve je video. Dražen (Petrović) i ja smo bili košgeteri, realizatori, a Ćoso je bio sve. Kukoč mu se najviše približio. On je mogao biti drugi Ćosić”… • Kada poredi svoju generaciju reprezentacije sa tom mladom, Praja kaže da su i ranije bili birani vrhunski igrači u reprezentaciju, ali da su neki ipak tu bili “po ključu”. Za tada “nove klince” smatra da su bili talentovaniji. Iz novinaIz intervjua Ilustrovanoj, septembar 2004. Od Dražena je teško izvući bilo kakvu vrstu sentimentalne ispovesti. Oči mu zaigraju, a jezik se rasplete tek kad se pomene košarka. "Sve je sada drugačije jer se sve promenilo. Nekada sam živeo za košarku, sada to više nije slučaj. Bilo je to neko drugo vreme, mi smo bili amateri, igrali smo iz zadovoljstva i prestiža. Odnosi sa košarkaškim profesionalcima bili su na svetskom nivou vrlo komplikovani. Odbio sam poziv Boston Seltiksa da igram za njih i vratio se u Evropu da se bavim "amaterski" košarkom i osvajam sa mojima medalje na evropskim, svetskim i olimpijskim igrama. Bio sam prvi Evropljanin koji je pozvan u NBA, ali sam odbio. To danas zvuči neverovatno i drugačije se tumači nego u moje vreme. Košarka koju smo mi igrali bila je maštovita, kreativna. Pravi događaji i izazovi su bile utakmice sa Rusima i Amerikancima. Na tim mečevima smo svi bili izuzetno motivisani, igrali smo brzo pa se sa nama ni Rusi nisu lako snalazili. Nikad se nije znalo ko će dobiti utakmicu. Sada sam u košarci na potpuno drugačiji način. Volonterski sam bio u Upravnom odboru Partizana, jedno vreme i potpredsednik kluba. Držim povremeno košarkaške kampove za mlade, što mi pričinjava veliko zadovoljstvo. Trenutno sam i sportski direktor KK Atlas i napravili smo dobar tim, što će se brzo videti-kaže Dražen." O trenerima: Iz intervjua Jutarnjem, juli 2007. "Treneri su uništili košarku. Slušao sam jednom razgovor dvojice trenera u kojem se jedan hvalio: 'Jesi vidio kako sam te ubio zonom.' Kažem mu: 'Hej čoveče, kako si ga ti ubio zonom? Jesi li ti bio na terenu ili igrači?' Nekad su igrači bili zvezde, danas su to treneri. Radi se samo na taktici i u teretani, nema kreativnosti. Niko ne sme pucati preko čoveka. Meni niko nikada nije zabranio takav šut." Kraj igračke karijerePoslednji nastup za reprezentaciju je bio 1986. na Svetskom prvenstvu u Španiji, kada je imao 35 godina. U klupskoj košarci je bio prisutan još nekoliko godina. Poslednji strani klub je bila italijanska Verona, a potom je završio u Crvenoj zvezdi. Pikao je košarku do 40. Nakon toga je nekoliko godina bio trener italijanske Gorice, onda tim menadžer u Crvenoj zvezdi, pa potpredsednik Partizana, tim menadžer Atlasa… Nije bio zainteresovan za ponuđeno mesto generalnog sekretara KSS-a. PrivatnoDražen Dalipagić - Praja je rođen 27. novembra 1951. u Mostaru gde je i završio srednju tehničku školu. Kasnije je završio i Višu pedagošku školu u Beogradu. Oni koji ga lično poznaju kažu da je izuzetno uredan i organizovan. Oženjen je Sonjom Požeg, nekada uspešnom teniserkom i najlepšom sportistkinjom, danas ekonomistom. Sonja je bila teniska reprezentativka i član teniskog tima Partizan koji je pet puta bio prvak Jugoslavije. Napustila je svoju karijeru kad se udala. Sedamdesetih godina njene su kreacije predstavljale atrakciju na teniskim terenima, a u anketi sportskog časopisa "Tempo" je proglašena za "Mis sporta 1974". Imaju ćerku Sanju i sina Davorina koji je takođe košarkaš. Praja danas Danas uživa u utakmicama Eurolige. Protivnik je Jadranske lige za koju smatra da nema smisao. Član je Stručnog saveta Košarkaškog saveza Srbije, a ima i firmu koja je povezana sa proizvođačem košarkaške opreme AND1.Održava kontakte s mnogim suigračima iz reprezentacije. Neki su prerano napustili ovaj svijet. Mirzi Delibašiću je bio na smrtnoj postelji, Kreši Ćosiću je došao na ispraćaj, Rajka Žižića je sreo par dana pre smrti. Najčešće je u kontaktu sa Zoranom Slavnićem, a nađe se i sa Draganom Kićanovićem. PodaciIme i prezime: Dražen Dalipagić Rođendan: 27. novembar 1951. (Mostar) Visina: 197cm Težina: 96-106kg Pozicija: Krilo (recimo, današnja 3) Klubovi (kao igrač)• 1969-1970 Lokomotiva Mostar YUG • 1971-1980 Partizan (prosečno 27,1 poena po utakmici) Beograd YUG • 1980-1981 Reyer (Carera) Venecija ITA • 1981-1982 Partizan (prosečno 43 poena po utakmici) Beograd YUG • 1982-1983 Real Madrid ESP • 1983-1985 APU Udine ITA • 1985-1988 Reyer Venecija ITA • 1988-1989 Verona Verona ITA • 1990-1991 Crvena zvezda Beograd YUG Klubovi (kao trener)• 1992-1996 Gorica Gorica ITA • 1997-1998 MTZ Skopje Skopje MAK • 2000-2001 Astra banka Beograd SRB Klubovi (kao menadžer)• 1998-1999 Crvena zvezda Beograd SRB • 2003-2006 Atlas Beograd SRB Klupski trofeji• 1976 Šampion Jugoslavije • 1978 Kup Radivoja Koraća Reprezentacija243 nastupa 3700 poena i 12 medaljaOlimpijske igre • Srebro Montreal 1976 • Zlato Moskva 1980 • Bronza Los Anđeles 1984 Svetska prevenstva FIBA • Srebro Portoriko 1974 • Zlato Filipini 1978 • Bronza Kolumbija 1982 • Bronza Španija 1986 Evropska prvenstva FIBA • Zlato Španija (Barselona) 1973 • Zlato Jugoslavija (Beograd) 1975 • Zlato Belgija (Lijež) 1977 • Bronza Italija (Torino) 1979 • Srebro Čehoslovačka 1981 Mediteranske igre • Zlato Balkanska prvenstva • Zlato 4 puta Individualna dostignuća• Tri puta najbolji igrač Evrope 1977, 1978, 1980 • Najbolji sportista Jugoslavije 1978 • MVP svetskog prvenstva 1978 • Najbolji strelac svetskog prvenstva 1978 • Pet puta najbolji strelac italijanske lige • Najbolji strelac u istoriji Partizana sa prosekom od 33,7 poena tokom 10 godina igranja • NBA Hall of Fame 2004 • FIBA Hall of fame 2007 Video linkovihttp://www.youtube.com/v/Usb-lq5nkws I ko zna šta sve još… ako neko ima sta da dopuni ili ispravi, svaka informacija je dobrodošla :-). |
